Пројекат „Стазама културе“ финансира се средствима бугарског државног програма за подршку организацијама бугарских заједница у дијаспори.

Резултат пројекта је издавање часописа за књижевност, културу и уметност на бугарском језику под називом „Културна алтернатива“. У четири броја на годишњем нивоу, часопис има за циљ да информише Бугаре у Србији о актуелним дешавањима у књижевности, култури и уметности, да популарише књижевна дела, стваралачке личности, науку, да подстиче стваралаштво на бугарском језику и неговање културног наслеђа Бугара у Србији, да одржава везе међу генерацијама, да стимулише локалне ауторе да пишу на свом матерњем језику, као и да кроз преводе ствара везу између савремене бугарске и српске књижевности.

ШТА ЈЕ „КУЛТУРНА АЛТЕРНАТИВА“?

Часопис „Културна алтернатива“ рађа се као тих, али светли глас бугарске речи међу Бугарима у Србији. Он је као стаза којом речи проналазе свој дом, а ствараоци своју слободу. На његовим страницама оживљава жеља да се матерњи језик сачува, воли и преноси даље.

Часопис у себи окупља поезију, прозу, размишљање и уметност, стварајући простор у коме различити гласови и идеје могу да се сусретну и допуњују. Његове странице пружају могућност за изражавање стваралачког духа, за дељење мисли и за очување културних вредности. Кроз уметничку реч и различите облике уметности подстиче читаоце да откривају нове светове, да размишљају и да се надахњују. Часопис не заборавља ни децу, јер су она будући озбиљни читаоци и ствараоци.

„Културна алтернатива“ отвара врата сусрету различитих књижевних светова. На њеним страницама преплићу се гласови бугарских и српских аутора, а превод се претвара у мост између језика и душа. Тако речи путују, културе се додирују, а читалац открива нове хоризонте. Важна улога часописа јесте и у томе што подстиче књижевност бугарске мањине у Србији, која је дуго времена остајала као скривени извор. Она у себи носи сећање људи, њихове снове, туге и наде, њихову љубав и трагања. Иако често непримећена, ова књижевност је део великог стабла бугарске културе, чији се корени простиру и изван граница Бугарске.

У досадашњим бројевима часописа читаоци су имали прилику да се кроз рубрике Будилник, Глухарче, Паралеле, Фокус и Галерија упознају са савременим бугарским ауторима: Здравка Евтимова, Георги Константинов, Кристин Димитрова, Оља Стојанова, Дочка Василева, Лили Спасова, Јулија Момчилова, Поли Муканова, Весела Фламбурари, Маја Дългъчева, Петја Александрова, Јаница Радева, Владимир Полеганов, Марија Донева; са српским ауторима: Гојко Божовић, Соња Атанасијевић, Милоје Радовић, Немања Ротар, Лидија Марковић, Оливера Недељковић, Гордана Тимотијевић, Бојан Љубеновић, Весна Алескић, Бранко Стевановић, Виолета Јовић, Живоад Недељковић; као и са ауторима из мањине: Симеон Костов, Милка Христова Стојановић, Новица Иванов, Тања Ђорђевић, Елизабета Георгиев, Ива Симеонов, Мила Васов, Радко Стојанчов, Анета Иванова Радкостојанчова, Мила Младенов, Драгана Ангелов и др.

Уметност у најширем смислу те речи добија нову димензију када се о њој говори на страницама једног часописа, а поглед на културу, образовање и живот мањине, који произилази из разговора са искусним делатницима у култури и образовању, претвара се у путоказ и приручник за нове генерације.

Са надом и надахнућем овај часопис креће својим путем – као мала светлост која осветљава богатство бугарске културе у Србији и подсећа да реч повезује људе, реч живи и радује, реч је снага.