Потписани су споразуми о финансијској подршци бугарској заједници у Србији
Ниш, 13. август 2026. године – Данас од 12:00 часова у згради Генералног конзулата Бугарске у Нишу закључени су споразуми о бесповратној финансијској помоћи у оквиру Програма за подршку организацијама бугарских заједница у дијаспори. Испред Министарства спољних послова документе су потписали генерални конзул Димитар Иванов и конзул Александар Ганчев, а са друге стране – председници бугарских удружења и организација у Србији.
Одобрена средства су намењена за развој културно-просветне делатности и за очување језика, културног наслеђа Бугара у Србији, неговању традиције и уопште очувању националног идентитета Бугара у региону.
Посета члана удружења „Културна алтернатива Цариброд“
34. Међународној ликовној колонији „Погановски манастир“
Мићо Митић, академски уметник и члан удружења „Културна алтернатива Цариброд“ посетио је своје колеге – учеснике 34. Међународне ликовне колоније „Погановски манастир“, једне од најзначајнијих ликовних манифестација у овом делу Србије. Овогодишња колонија одржава се од 1. до 8. августа, а традиционално се организује сваке године још од 1993. године у организацији Центра за културу – Галерије „Методи Мета Петров“, уз подршку Општине Димитровград.
Овогодишњи сазив окупио је осам уметника из Србије и Бугарске: Ирену Марковић и Ивану Стојковић из Београда, Далибора Милојковића из Параћина, Марка Вишића из Лесковца, као и Леду Старчеву из Софије, Румена Атанасова и Антона Георгијева из Плевена.
Уметници су смештени у конаку „Тоша“ у Поганову, док се њихов стваралачки процес одвија у Планинарском дому, који им је ове године стављен на располагање. Смештен у центру села, поред старе оронуле зграде у којој се некада налазила месна заједница, овај простор је захваљујући уметницима поново оживео као место стварања и инспирације. Окружен нетакнутом природом и величанственим обронцима планина Влашка и Гребен, Планинарски дом се и ове године претвара у посебан уметнички атеље, место где инспирација постепено добија облик на платну.
„Приликом посете затекао сам уметнике у пуном стваралачком процесу. Атмосфера је била испуњена инспирацијом, тишином и посвећеношћу. На штафелајима су постепено настајала дела различитих ликовних поетика – од апстрактних композиција и савремених ликовних истраживања до класичних пејзажа. Иако су многа дела још увек у процесу настајања, већ сада се може уочити висок уметнички ниво овогодишње колоније“ – поделио је своје утиске о атмосфери колоније, сусрету са уметницима и њиховом стваралачком процесу.
Међународна ликовна колонија „Погановски манастир“ још једном потврђује да није само место стварања уметничких дела, већ и простор сусрета, културне размене и пријатељства, где уметници из различитих средина деле идеје, искуства и стваралачку енергију.
Свим учесницима желимо успешан наставак рада, много инспирације и нове успехе!
„Културна алтернатива Цариброд“
Подршка Александру Васову
Поводом медијских оптужби које су директно усмерене против нашег уваженог суграђанина, ветеринара и познатог музичара Александра Васова, изражавамо своју дубоку забринутост и протест.
Када политичари, одвојени од реалности царибродског краја, себи дозвољавају да са националних фреквенција износе овако апсурдне оптужбе, они ударају на оно највредније у нашој заједници – на малобројне високообразоване и посвећене људе који су остали да граде и развијају наш регион.
Нападе на Александра Васова доживљавамо као напад на културу и сам наш град.
Свирање на аутентичним традиционалним инструментима попут кавала, гајди и дудука данас је изузетна реткост. Александар је један од малобројних чувара тог духа који заиста владају мајсторством кавала и чувају његову древну мелодику. Осим тога, човек са његовим образовањем, талентом и признањима – са великим могућностима избора и каријере – изабрао је да узгаја и спасава аутохтоне расе животиња од нестајања, чиме је такође прославио наш Цариброд. Јасно је да овај избор није само посао, већ лична мисија, одрицање и право родољубље.
Овакви медијски наступи стварају вештачку напетост и повећавају ризик од међуетничке нетрпељивости у региону који је традиционално пример мирног суживота, мултикултуралног богатства и међусобног поштовања.
Цариброд је увек био и остаће заједница разумевања. Покушаји људи са стране, који не познају град и његове мештане, да уносе раздор, сумњу и напетост су штетни, а напади немају никакав основ у истини. Политички напади имају за циљ да узнемире јавност, али Царибродчани веома добре знају шта је истина, а шта јефтина пропаганда.
Стојимо уз Александра Васова и пружамо му јавну подршку.
Културна алтернатива Цариброд
Наша перспектива из угла младих стручњака из Цириха
Дана 11.07.2026.г. имала сам част као председник удружења „Културна алтернатива Цариброд“ да учествујем у радионицама проф. др Флоријана Кнауса са престижног швајцарског универзитета ЕТХ из Цириха. Том приликом упознала сам студенте са издавачком делатношћу удружења и уручила им примерак часописа „Културна алтернатива“, као и зборник „ Искре у тишини“, као део нашег културног потенцијала.
Студенти су покренули дијалог о кључним питањима везаним за овај крај. Током интензивног рада на терену, разговарали су са мештанима, представницима локалне самоуправе и цивилног сектора, анализирајући царибродску проблематику из угла младих стручњака.
Дана 18.07.2026.г. присуствовала сам њиховој финалној презентацији. Кроз једноставна и креативна решења, која не захтевају велика улагања, понудили су конкретне кораке за решавање важних питања, попут несташице воде и других локалних проблема.
Ова презентација нам је послужила као огледало – осликала је и наше мане, али нас суочава са потребом да променимо перспективу. Пре него што упутимо критику свету око себе, дужни смо да се уверимо да смо дали свој максимум на терену на коме сами доносимо одлуке.
Удружење „Културна алтернатива Цариброд“ наставља да подржава овакве међународне иницијативе које доносе нову енергију и знање нашем крају.
Ива Симеонов,
Председник удружења,
„Културна алтернатива Цариброд“
Дана 25.06.2026. године у Димитровграду је потписан Споразум о сарадњи између Удружења „Културна алтернатива Цариброд“ и Бугарско-српског центра – Врање. Овим партнерством започињемо ближу сарадњу у области културе, образовања и друштвених делатности, са циљем очувања и промоције бугарског језика, традиције, културе и националног идентитета међу бугарском заједницом у Србији. Предстоје нам заједнички пројекти, културне манифестације, образовне иницијативе, семинари, радионице и низ активности усмерених на јачање веза између Бугарске и Србије, као и на активније учешће младих у друштвеном и културном животу.
Хвала на поверењу и партнерству! Заједно радимо на очувању нашег културног наслеђа и стварању нових могућности за будуће генерације.
11. маја биће објављен добитник награде „Роман године“
Шест аутора учествује у престижној конкуренцији:
„Болката идва по-късно“ Антоније Апостолове (изд. „Жанет 45“);
„Под месечината, огромна като тиква“ Бојана Јорданова (изд. „Жанет 45“);
„И аз слязох“ Владимира Зарева (ИК „Хермес“);
„Последният ловец на делфини“ Захарија Карабашлијева (изд. „Сиела Норма“ АД);
„Пъстървата“ Ирене Форел (изд. „Фама“);
„Родиния“ Николаја Терзијског (изд. „Жанет 45“).
Национални донаторски фонд „13 века Бугарска“ већ 15. годину заредом подржава и подстиче савремену бугарску књижевност. Свечана додела награде одржаће се 11. маја у 18.00 часова у Софијској градској уметничкој галерији.
Редакција часописа „Културна алтернатива“ честита номинованим ауторима и са задовољством истиче да је у рубрици „Будилник“ објављена рецензија једног од номинованих романа.
Часопис је објавио прву – и за сада једину – детаљну рецензију романа „Пъстървата“ Ирене Форел (изд. „Фама“). Аутор рецензије је проф. др Антоанета Алипиева.
У складу са својом мисијом, „Културна алтернатива“ наставља да информише бугарску заједницу у Србији о значајним достигнућима савремене бугарске књижевности.
ИЗВАН ТЕКСТА: КУЛТУРНИ СУСРЕТИ У ПЕТОМ БРОЈУ „КУЛТУРНЕ АЛТЕРНАТИВЕ“
Пети број часописа „Културна алтернатива“ одликује се јасно профилисаним концептуалним оквиром и израженом тематском вишеслојношћу. Окупља савремену бугарску књижевност, стваралаштво Бугара у Србији, преводе српских аутора, књижевну критику, културолошке текстове и уметност. Публикација потврђује своју амбицију да буде простор дијалога између различитих естетских пракси и критичких перспектива, наглашавајући интеракцију текста, контекста и читаочеве интерпретације.
Рубрика „Будилник“ обухвата текстове различитих жанрова и поетика, који тематизују сећање, идентитет, језик и унутрашњу фрагментацију савременог човека. Рубрика се отвара поезијом Јанице Радеве и причом Владимира Полеганова, наставља се текстом Евелине Белчеве, посвећеним животу и делу књижевног критичара, историчара и преводиоца Минка Николова, као и приказом књиге „Пастрмка“ Ирене Форел, који потписује Антоанета Алипијева. Читаоци ће имати прилику да се упознају и са новом причом Елизабете Георгијеве, есејом Миле Младенове и поезијом Миле Васов.
Рубрика „Паралеле“ проширује тематски и културни хоризонт броја укључивањем српских аутора Живорада Неделковића и Енеса Халиловића. Њихови текстови уводе различите поетске и културне моделе, отварајући простор за плодан међукултурни дијалог. Егзистенцијалне теме у њиховим делима артикулисане су кроз богату метафорику и упечатљиве слике које превазилазе границу између личног и универзалног.
Часопис се наставља рубриком „Маслачак“, у којој су текстови усмерени на суптилније и интимније аспекте дечјег света. Поезија Марије Доневе одликује се лакоћом израза и израженом осетљивошћу за детаљ, док проза Бранка Стевановића и поезија Снежане Видановић оживљавају свет детињства, сећања и маште.
Рубрика „Фокус“ доноси интервју са Гораном Милановим, директором библиотеке „Христо Ботев“ у Босилеграду, у којем се култура сагледава као динамичан и друштвено ангажован систем пракси, са посебним освртом на дигитализацију библиотечких фондова.
Рубрика „Галерија“ употпуњује број визуелним и есејистичким садржајем. У њој Игор Манов пише о својим сусретима са уметношћу Златана Дудова и о његовом значају у оквирима светске кинематографије.
Часопис је илустрован репродукцијама слика Миће Митића, Николете Здравков и Лане Ђуров, као и фотографијама Лане Ђуров, Димитрија Ранчева, Иве Симеонов и Теодоре Златанов.
У целини, пети број часописа „Културна алтернатива“ пружа богат и разноврстан увид у савремену књижевност и културу. Комбиновањем различитих жанрова и приступа, он повезује локално и глобално, индивидуално искуство и колективно културно памћење, подстичући продубљено и ангажовано читање.
„ Културна алтернатива Цариброд“
